Don Bosco je 1858. došao u Rim da se s papom Pijom IX. posavjetuje glede osnivanja Salezijanske družbe. Papa mu je zbog njegovih nadaleko poznatih dobrih dijela ponudio naslov monsinjora. Don Bosco, koji nikada nije težio za naslovima i počastima, rekao je: „Vaša Svetosti, kako bi izgledalo da se vratim odjeven poput bogataša među svoje dječake? Ne bi me prepoznali, ne bih im mogao prići, a ljudi bi govorili da sam postao bogataš. Moji siromašni dječaci umrli bi od gladi, a moje djelo propalo. Bolje je da ostanem siromašni don Bosco.“

Papa Pio IX. divio se don Boscovoj poniznosti, pa je stekao u njega još veće povjerenje. Nakon smrti Pija IX. s kojim je svetac imao jako dobre odnose, počele su pripreme za izbor novog pape. Don Bosco se tih dana zatekao u Vatikanu pa je u nekoj zgodi susreo kardinala kojeg nikad prije nije vidio.

Rekoše mu: „Ovo je najugledniji kardinal Pecci.“

Don Bosco je pristupio kardinalu i rekao: „Vaša Eminencija će mi dopustiti da Vam poljubim ruku.“

Kardinal Pecci mu odgovori: „Tko ste Vi da pristupate tako iskreno i jednostavno?“

„Ja sam siromašan svećenik koji će Vam sada poljubiti ruku, a za nekoliko dana i svete noge“, odgovori don Bosco. Kardinal Pecci će tada povišenim glasom: “Zabranjujem da molite po toj nakani.“

Don Bosco mu ponizno odgovori: „Tko može zabraniti da molim Boga da bude ono što on želi?“

Kardinal mu na to odgovori: „Ako ste molili po toj nakani, zabranjujem Vam da i dalje molite.“

 Don Bosco će opet ljubazno: „Vaša Eminencija nema moć nametati takve zabrane; kad je bude imala, ja ću to poštivati.“

 Kardinal Pecci tada upita: „A tko ste vi da tako odvažno pričate sa mnom?“

„Ja sam don Bosco“, reče svetac.

Na to mu kardinal uzvrati: „Vrijeme je da nešto radimo, a ne da se šalimo.“

„Nije šala, nego istina“, uzvrati don Bosco smiješeći se.

Nekoliko dana kasnije, kardinal Gioacchino Pecci izabran je za papu s imenom: Lav XIII. Kad se ponovo sastao s don Boscom rekao mu je: „Vi ste prvi pozdravili Papu, a ja ću biti vaš prvi salezijanac suradnik.“